Automata Theory | GATE Solved

Апликација Аутомата Тхеори Апп је учионица у учионици и приручник из теорије Аутомата за информатичку технологију (ИТ), рачунарску науку, инжењерство студената дискретне математике и математике. Део је инжењерског образовања који доноси важне теме, белешке, вести и блог о овој теми.

Теорија аутомата игра велику улогу у теорији рачунања, конструкцији компајлера, вештачкој интелигенцији, рашчлањивању и формалној верификацији. Теорија аутомата омогућава брже учење теме и брзу ревизију тема.

Набавите и најновије међународне вести о инжењерингу и технологији на својој апликацији које покрећу Гоогле феедови вести. Прилагодили смо га тако да редовно добијате нове информације о темама са међународних / националних колеџа, универзитета, истраживања, индустрије, апликација, инжењерства, технологије, чланака и иновација.

Теорија аутомата је грана рачунарске науке која се бави дизајном апстрактних рачунарских уређаја са сопственим погоном који аутоматски прате унапред одређени редослед операција. Аутомат са ограниченим бројем стања назива се Коначни аутоматски. Ово је кратка и концизна теорија о аутоматским аутоматским подацима која уводи темељне концепте коначних аутомата, регуларних језика и пуштајућих аутомата пре него што пређете на Турингове машине и могућност децидабилити.

Ова апликација за теорију аутомата има добру равнотежу између теорије и математичке строгости. Очекује се да ће читаоци имати основно разумевање дискретних математичких структура.

Неке од тема обухваћених теоријом аутомата су:

1. Увод у теорију аутомата и формалне језике

2. Коначни аутомати

3. Детерминистички аутомат са коначним стањем (ДФА)

4. Поставља

5. Односи и функције

6. Асимптотско понашање функција

7. Граматика

8. Графикони

9. Језици

10. Неодређени коначни аутомат

11. Жице и језици

12. Боолеан Логиц

13. Налози за гудаче

14. Операције на језицима

15. Клеене Стар, А ¢ а‚¬ЕœА ¢ Е † а € А ¢ а‚¬а „¢

16. Хомоморфизам

17. Машине

18. Моћ ДФА-е

19. Типови машина које прихватају не регуларне језике

20. Еквивалентност НФА и ДФА

21. Регуларни изрази

22. Редовни изрази и језици

23. Изградња регуларних израза

24. НФАс до регуларног изражавања

25. Двосмјерни коначни аутомати

26. Коначни аутомати са излазом

27. Својства редовних скупова (језици)

28. Пумпинг Лемма

29. Својства затварања регуларних језика

30. Теорем Михилл-Нероде-1

31. Увод у граматике без контекста

32. Претварање лево-линеарне граматике у право-линеарну граматику

33. Дрво деривације

34. Паринг

35. Нејасноћа

36. Поједностављивање ЦФГ

37. Нормални облици

38. Греибацх Нормална форма

39. Пусхдовн Аутомати

40. Прелазне функције за НПДА

41. Извршавање НПДА

42. Однос између пда и контекстног језика

43. ЦФГ до НПДА

44. НПДА ЦФГ

45. Својства језика без контекста

46. ​​Доказ о испумпавању лема

47. Употреба црпне леме

48. Алгоритми дисцизије

49. Туринг машина

50. Програмирање Турингове машине

51. Туринг машине као претварачи

52. Комплетни језик и функције

53. Измена машина за туринг

54. Теза о црквеном тирингу

55. Набројавање низова на језику

56. Проблем заустављања

57. Рицеов теорем

58. Контекстна осетљива граматика и језици

59. Хомска хирархија

60. Неограничена граматика

61. Увод у теорију сложености

62. алгоритам полиномног времена

63. боолеово задовољење

64. Додатни НП проблем

65. Формални системи

66. Састав и рекурзија

67. Ацкерманнова теорема

68. Пропозиције

69. Пример неоправданог коначног аутомата

70. Конверзија НФА у ДФА

71. Везиви

72. Таутологија, контрадикција и случајност

73. Логични идентитети

74. Логички закључак

75. Предикати и квантификатори

76. Квантификатори и логички оператори

77. Нормални облици

78. Маали анд Мооре Мацхине

79. Михилл-Нероде теорема

80. Алгоритми одлучивања

81. Питања о НФА

82. Основе бинарне везе

83. Транситивни и сродни појмови

84. Еквивалентност (предбиљежба плус симетрија)

85. Однос снаге између машина

86. Суочавање са рекурзијом